Kada je Bog stvorio nebo
Zemlja tada bila, bila je pusta.
Vidio da tako, tako nije dobro
I stvori čovjeka svojega oblika.

Eto sve što vidiš
Neka bude tvoje,
Oprosti nam, Bože,
Tako se ne može.

Razmnožit ću ljude,
Izmislit drogu,
Stvorit muzičare
I rockere vrele.

Zaljubljene i uzbuđene žene,
Pušit će se trava,
Svirati gitara.
Pravit ćemo samo velike orgije,
A bogovi postat,
Postat će rokije.

Skrenuo je čovjek
Sa Božjega puta
Pa on sada negdje
Stranputicom luta.

Oooo,
Rastjerajmo tamu
Da nam jutra svanu

Zato Bože zaboravi sve to
Vrati nas na ono,
Ono staro mjesto,
U prah i pepeo pretvori,
Oprosti nam, Bože,
Ipak smo mi tvoji.