Jučer su opet letile boce, ove su dvije bile zbog Coce. Sud okolo kole, bilo je stakla. Nije zbog Danijele, nije zbog brata.

Iz čistega mira me vatija tip i počeo vrijeđat u lokalu, kao da on ne voli moju glazbu i neka lipo idem vragu.

Ja sam sve trpio i mučao, iskustvo je reklo: bit će tučnjave. Činio sam fintu da me nije briga, dok nije počeo i Split spominjat. Onda je meni skočio živac, tip me je htio isprovocirat. Onda sam mu nabio sve po spisku, nek čuje papak da ja želim mu sklisku.

Ti možeš govorit kontra mene i kontra cijelog svita, ma neću da čujem išta, ništa kontra Splita.

Ti možeš govorit kontra mene i kontra cijelog svita, ma neću da čujem išta, ništa kontra Splita.

I tako je onda počela tučnjava, bila je prava luda kuća. Katrice su letile među svima i onda su se tako umiješali svi. Nisam htio, ispalo je tako. Na njegovu jednu, poslao sam ga u tri, al’ moglo je tada sve lipše završit da mi nije na kraju spomenuo Split.

Ti možeš govorit kontra mene i kontra cijelog svita, ma neću da čujem išta, ništa kontra Splita.

Ti možeš govorit kontra mene i kontra cijelog svita, ma neću da čujem išta, ništa kontra Splita.

Dino je ovaki, Dino je onaki. Poslije su tako govorili svi: “Dino je opet ispao kriv i bit će kriv dok je živ.”

Ti možeš govorit kontra mene i kontra cijelog svita, ma neću da čujem išta, ništa kontra Splita.

Ti možeš govorit kontra mene i kontra cijelog svita, ma neću da čujem išta, ništa kontra Splita.